You are using an outdated browser. For a faster, safer browsing experience, upgrade for free today.

PREDNOSTI ONLINE UČENJA

Zbog pandemije korona virusa sve vrste nastave su obustavljene u mnogim državama. Za neke od nas je ovo bila velika promena, jer do sada većina običnih ljudi nije imala priliku da uči preko interneta.

Iako je ovakav način učenja relativno nov i nepoznat za većinu, prinuđeni smo da se naviknemo i prihvatimo da ćemo u narednom periodu učiti online.

Ne moramo da vodimo računa da li smo poneli sve sveske, ili zaboravili knjigu za kurs kojih pohađamo, jer sve što nam je potrebno je na našem radnom stolu i kompjuteru, tabletu ili telefonu. Većina profesora koristi online platforme za učenje, kao što su Google Meet, Zoom, Skype, Viber, Teams itd. koje su veoma lake i jednostavne za korišćenje. Sve lekcije su nam na dohvat ruke, a nastavnici su stalno dostupni za vaša pitanja i nedoumice.

Većina nas nije imala priliku do sada da pohađa različite kurseve online, tako da je ovo način da se upoznamo sa drugačijim stilom učenja koji će nekima možda više prijati od onog tradicionalnog i prilika da recimo studenti vide da li bi u budućnosti mogli kompletne studije pohađati na ovakav način.

Većina kurseva u svetu se pohađa online, jer su manji troškovi, ne mora da se napušta svoj grad pa čak i država zbog nekih specijalističkih kurseva, a i dalje imamo mogućnost da učimo kao da smo prisutni u učionici.

Odlazak u školu, nekoliko sati provedenih u njoj, pa povratak kući mogu da oduzmu veliki deo našeg dana, te nam ostaje manje vremena za ostale aktivnosti. Online nastavom i fleksibilnom organizacijom kurseva prilagođenom polaznicima imamo dovoljno vremena na raspolaganju da redovno pohađamo nastavu ali i da nam ostane vremena za druge stvari.

ZAŠTO JE VAŽNO UČITI POSLOVNI ENGLESKI?

Na prvom mestu, engleski jezik se odavno ustalio kao prvi svetski jezik a dugo je već više nego jasno da se znanje i korišćenje jezičkih veština u raznim životnim sferama smatra osnovama obrazovanosti. U modernom poslovnom svetu više se i ne postavlja pitanje da li se neko služi engleskim jezikom a ono što daje konkurentsku prednost jeste veština kojom se neko koristi jezikom u određenim poslovnim situacijama. Ta prednost je, u stvari, sposobnost da u pravo vreme i na pravi način primenimo svoja znanja i sposobnosti.

Darvin je izrekao - preživljavanje je sposobnost pravilnog i brzog prilagođavanja promenama u okruženju. „Preživljavanje“ u poslovnom svetu danas podrazumeva neometanu komunikaciju na svim nivoima, za šta se poznavanje i korišćenje poslovnog engleskog podrazumeva. Ipak, iako se predaje kao nastavni predmet u ogromnoj većini svetskih osnovnih i srednjih škola, mnogobrojna istraživanja pokazala su da je za snalaženje u savremenom poslovnom okruženju znanje stečeno na ove načine nedovoljno. Iskustvo pokazuje da velikom broju ne-izvornih govornika treba dodatna edukacija – i to ne klasično jezičko obrazovanje, već pravi jezički trening.

Jedna od omiljenih reči u businessu s kraja prošlog i početkom ovog veka jeste cost-effectiveness. Isplativost. Koliko ulažem, šta i koliko time mogu dobiti, koja je verovatnoća da ću to dobiti? Kako ovo vide nastavnici? Da li studenti proračunavaju koliko im minimalno vremena treba da spreme ispit? Da li se šefovi pitaju koliko se može postići kursom/treningom sa najmanje troškova?

Cost-effectiveness u radu uglavnom poziva potrebu za maksimalnom efikasnošću čak pre nego efektivnošću. Deluje da je sve više bitnije da manje potrošimo, nego da više postignemo. Što predavače i nastavnike vodi već neko vreme ka popriličnom izoštravanju fokusa – uspostaviti prioritete, bez suvišnog, pravovremeno, relevantno.

ZAŠTO BI DECA TREBALO DA UČE STRANI JEZIK?

by Sophie Morgan Williams @ novakdjokovicfoundation.org

Možda će neko da mi zameri što pišem o značaju učenja stranih jezika, ali, ipak, ja predajem francuski u školi!

Jeste pomalo čudno da mi Britanci, koji smo se ulenjili u svojoj jednojezičnosti, brinemo i razmišljamo o ovoj temi. Ipak, moj tečni francuski, zarđali nemački i sposobnost da natucam ponešto na španskom i holandskom, nije ništa u poređenju sa nekim od mojih prijatelja sa kontinentalnog dela Evrope koji tečno govore čak pet jezika. I zaista, neki od mališana kojima predajem potiču iz različitih krajeva sveta, i oni već sa pet ili šest godina razumeju ili govore tri ili četiri jezika. Stara bugarska poslovica kaže: „Što više jezika znaš, više vrediš.“

Učenje stranih jezika je ponovo uključeno u nastavni plan i program. Od septembra ove godine ono je postalo zakonska obaveza za decu od sedam godina u britanskim školama. Uprkos tome, smatram da je pred nama i dalje dugačak put kako bismo uhvatili priključak sa svojim evropskim kolegama, od kojih su mnogi uveli učenje dva strana jezike u osnovnoj školi, a ponekad po još jedan ili dva jezika u srednjoj školi. Mnogi ljudi (uglavnom Britanci) me pitaju zašto je učenje stranih jezika toliko bitno kada živimo u vremenu u kome je engleski postao lingua franca za biznis, turizam i politiku. Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje: prvi se tiče ekonomije, drugi je u vezi sa kognitivnim razvojem, dok treći govori o razvoju naše humanosti i širenju kulturne svesti.

Postoji značajna ekonomska korist od učenja stranih jezika - zemlje engleskog govornog područja nisu više velesile u globalnoj ekonomiji kao što su nekada bile. Tržišta u razvoju širom sveta postaju sve dominantnija, a njihovi jezici, samim tim, postaju sve značajniji u poslovanju širom sveta. Osim toga, živimo u doba globalizovanog i prometnog tržišta rada gde nacionalne granice više nisu prepreka za zapošljavanje kao što su nekada bile. Mladi koji danas studiraju neće se takmičiti više samo sa vršnjacima iz svoje zemlje kada budu tražili posao, već će im konkurencija biti i vršnjaci širom sveta, od kojih će mnogi biti u prednosti u odnosu na njih zbog poznavanja makar jednog stranog jezika.

Treba istaći i kognitivne prednosti učenja stranih jezika - istraživanje je pokazalo da učenje i korišćenje stranog jezika znatno doprinosi razvoju mozga, odnosno da mozak bilingvalnih ljudi drugačije funkcioniše od onih koji govore samo maternji jezik. Funkcionalnost mozga se poboljšava s obzirom na to da on mora da prepozna i uskladi značenje kao i da uspostavi komunikaciju u okviru različitih jezičkih sistema. Deca koja uče strane jezike postižu bolje rezultate na standardizovanim testovima od svojih monolingvalnih vršnjaka, posebno u matematici, čitanju i vokabularu. Obavljanje više radnji u isto vreme (“multitasking”) i veština rešavanja problema kod multijezičnih ljudi postaju sve bolji paralelno sa razvojem njihove sposobnosti da se prebacuju sa jednog jezika na drugi. Nekoliko studija je povezivalo višejezičnost sa boljom memorijom, kao i sa smanjenjem rizika od nastanka Alchajmerove bolesti i demencije. Pokazalo se da su multilingvalni ljudi veštiji u selekciji važnih od nevažnih informacija. Takođe, oni bolje uočavaju netačne informacije. Osim toga, tokom učenja stranog jezika možete bolje savladati i svoj maternji jezik i naučiti kako da se služite i primenite razna gramatička i stilska pravila.

Na trećem mestu je razvoj humanosti i širenje kulturne svesti - verujem da je jedan od važnih zadataka obrazovanja da proširi vidike na globalnom nivou kod dece, kako bi razvila empatiju, razumevanje i poštovanje različitosti. Ne postoji bolji način da se to ostvari nego kroz učenje jezika. Kao što stara kineska poslovica kaže: Učenjem stranog jezika otvarate još jedan prozor sa pogledom na svet.

Nakon što sam navela razloge značaja učenja jezika, objasnila bih zašto je važno da se oni uključe u nastavni plan i program za malu decu. Naime, mnogi ljudi su protiv toga, uz primedbe da je to “suviše zbunjujuće”, da deca “nemaju dovoljno vremena”, kako “prvo treba da nauče da čitaju i pišu na maternjem jeziku”, i tako dalje. Međutim, deca su u idealnom uzrastu za učenje jezika, jer je njihov mozak fleksibilan i “naštimovan” da sa lakoćom uče jezike. Mišići koje koristimo prilikom govora i mišići uha se tokom vremena menjaju što usvajanje jezika kasnije čini mnogo težim nego u uzrastu od osam godina. Mala deca upijaju zvukove, strukture i intonativne šablone, a da toga nisu ni svesna. Počela sam da učim decu od dve godine kroz priče, igre i pesme i svaki put me impresioniraju brzinom kojom usvajaju jezik, sposobnošću da imitiraju glasove, kao i samopouzdanjem da koriste taj novi jezik.